Svako ko se oseti diskriminisanim može da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Radi efikasnije borbe protiv diskriminacije osobe sa invaliditetom i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom su neophodni saradnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni, državni organ koji, između ostalog, prima i razmatra pritužbe u vezi sa povredama Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u vezi sa konkretnim slučajevima. Svakom podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovim pravima, pravnim sredstvima koja su mu na raspolaganju. Poverenik može i da podnese tužbu zbog povreda prava utvrđenih Zakonom o zabrani diskriminacije, kada proceni da je to opravdano. Takođe, može da podnese prekršajne ili krivične prijave. Zadatak poverenika je i da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije. Prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređenja zaštite od diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

Uloga Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

I pored značaja ove institucije u našem pravnom sistemu, praksa pokazuje da osobe sa invaliditetom i njihove organizacije nedovoljno koriste ovaj mehanizam za zaštitu od diskriminacije.

Koja je uloga i nadležnosti povrenenika za zaštitu ravnopravnosti?

Pre svega, uloga Poverenika se sastoji u tome da postupa po pritužbama pojedinaca ili grupe lica, fizičkih i pravnih lica, odnosno svih građanki i građana Srbije koji smatraju da su pretrpeli akt diskriminacije. Da bi se olakšao podnošenje pritužbe osmišljen je obrazac koji podnosilac pritužbe može popuniti i dostaviti Povereniku (a nalazi se na sajtu Poverenika). No, pritužba može biti napisana i rukom, prosleđena mejlom, faksom ili na bilo koji drugi adekvatan način.

Postupak koji vodi Poverenik je besplatan. Svako ko podnese pritužbu dobiće mišljenje poverenice da li je u konkretnom slučaju bilo ili nije bilo diskriminacije, odnosno da li je došlo do povrede Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica će preporučiti licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava, ako je diskriminacije bilo. Ako diskriminator/ka ne postupi po preporuci, biće mu izrečena mera opomene, a zatim, ako i dalje, u zakonskom roku, ne postupi prema preporuci, poverenica će o tome obavestiti javnost. Na žalost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema mogućnost da kažnjava počinioce akta diskriminacije.

Dosadašnja praksa je u najvećem broju slučajeva pokazala da su lica kojima je upućena preporuka, a koja su činila diskriminaciju, i postupala u skladu sa njom.

Dobri primeri, na žalost, ne isključuju i one loše, odnosno ne isključuju i one koji po preporukama ne postupaju, što dovodi i do druge veoma važne uloge Poverenika koja se sastoji u prevenciji diskriminatornog postupanja, odnosno u unapređivanju ravnopravnosti. Stručna služba Poverenika pristupa svakoj aktivnosti koja se odnosi na podizanje svesti javnosti o tome šta je diskriminacija i koliko je ona raširena. Utoliko je važnije objasniti svakom koja su njegova/njena prava, koji su metodi borbe protiv diskriminacije i ko je nadležni organ koji će pomoći u ostvarivanju tog prava.

Ako se desi slučaj da Poverenik nije nadležan za postupanje, takav predmet se upućuje nadležnom organu, uz obaveštenje podnosiocu pritužbe o tome ili se podnosilac pritužbe obaveštava o pravima i eventulanim mogućnostima za rešavanje problema.

Osobe sa invaliditetom i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

U analizi pristiglih pritužbi kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti do kraja 2011. godine izdvaja se nekoliko osnova diskriminacije kao što su nacionalna pripadnost (u oko 17% pritužbi), seksualna orijentacija (16%) i invaliditet (8%). Diskriminatori, na osnovu pritužbi upućenih Povereniku, su organi javne vlasti u 41% pristiglih pritužbi, poslodavci (19,4%), zatim ustanove (17,6). Sfera društvenih odnosa u kojima se diskriminacija najčešće dešava su radni odnosi i zapošljavanje (33,4), javna sfera (17,8) itd. Predmet pritužbi je akt diskriminacije pojedinca/pojedinke učinjen prema licu ili grupi lica, ali diskriminacija se uočava i u zakonskim propisima, vrlo često u aktima gradova i opština. Povernica za zaštitu ravnopravnosti uputila je više mišljenja i preporuka koje su u vezi sa diskriminacijom osoba sa invaliditetom, kao i jednu inicijativu za promenu Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invliditetom u kojem je ustanovljeno da je u članu 19. u stavu 1. tačka 2. diskriminatorna. Radi efikasnije borbe protiv diskriminacije organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom su neophodni saradnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.