Na ostrvu Avsa, Turci ga izgovaraju Avša na Mramornom moru,  održan je od 5. do 10 septembra 2013. godine 21. festival turske konfederacije osoba sa invaliditetom. Bio je to grandiozan skup na kome se okupilo više od hiljadu svakovrsnih osoba sa invaliditetom iz svih krajeva Turske. Iz inostranstva učestvovala je delegacija od 8 članova iz severnog, turskog dela Kipra, sekretar u ministarstvu socijalne politike Azerbejdžana, Derviš Justurk, sekretar u ministarstvu socijalne politike Kirgistana, Gulmira Okojeva i pisac ovih redova kao predstavnik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.

Najvećim delom putne troškove za mene i asistenta pokrila je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, dok su putne troškove po Turskoj i smeštaj i ishranu pokrili domaćini. Na istambulskom aerodromu u ime domaćina sačekao nas je prevodilac za engleski jezik Erhan Ercivan. Do grada Terkide udaljenom 120 kilometara išli smo kombijem, a vozio je čovek sa invaliditetom, koji ima problema sa donjim ekstremitetima. Pošto smo sticajem okolnosti bili u cajtnotu, iskazao je veliku veštinu u vožnji, jer je u pojedinim trenucima vozio 180 kilometara na čas. Zahvaljujući tome na vreme smo stigli u Terkidu i ukrcali se na feribot. Do ostrva Avša ima 50 kilometara i vožnja brodom je trajala 2 časa i 30 minuta. Sa nama na brodu je bila i sekretar u ministarstvu socijalne politike Kirgistana Gulmira Okojeva, koja ne govori ni turski ni engleski, ali govori ruski kao da joj je maternji jezik. Do tada mu je bio veliki problem verbalne komunikacije sa njom. Od tada je sve bilo mnogo lakše jer sam joj ja prevodio na ruski i nikakvih problema više sa komunikacijom nije bilo. Sekretar u ministarstvu socijalne politike Azerbejdžana je govorio tečno  turski, što mu je u ovom slučaju bilo važno, a naravno govorio je i ruski.

Ovo je bio 21. festival. Prvi je održan 1993. godine. Prvih 10 godina svaka federacija osoba sa invaliditetom, a ima ih 5, održavala je svoje festivale zasebno. Posle toga festivali su organizovani od strane konfederacije. Nju čine sledećih 5 federacija: Federacija slepih, gluvih, sa mentalnim oštećenjima, sa ortopedskim oštećenjima i cerebralne i dečije paralize.

Na festivalu je održano dosta sportskih takmičenja kao što su plivanje, fudbal, rukomet i drugo. Po programu koji su odredili domaćini, mi  strani učesnici prisustvovali smo takmičenju u plivanju. Bilo je i dosta koncerata popularne muzike, pozorišnih predstava i književnih večeri.

Od političkih struktura festivalu su prisustvovali predsednik opštine Avša, predsednik regiona u kome se nalazi Avša i generalna direktorka u ministarstvu za socijalnu politiku Turske gospođa Ajlin Čiftči. Ona se relativno kratko zadržala na ostrvu i sa stranim učesnicima obavila razgovor. Na tečnom engleskom istakla je da je vrlo srećna što su i strani učesnici prisutni tom grandioznom festivalu, koji je za sve osobe sa invaliditetom u Turskoj veoma značajan. On ima veliki značaj ne samo za njih već i za Tursku državu i društvo, jer se na taj način nastoji da invalidi što više učestvuju u svakodnevnom životu. Svako od predstavnika stranih zemalja imao je 5 minuta da direktorku obavesti o položaju osoba sa invaliditetom u svojoj zemlji. I ja sam, razume se, rekao nekoliko rečenica o situaciji i položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Toga dana u večernjim časovima održana je velika priredba na kojoj su uručene plakete i druga priznanja zaslužnim ustanovama i pojedincima. Njih je uručivao predsednik turske konfederacije osoba sa invaliditetom Jusuf Čelebi, koji je slep. Po profesiji je šumarski inženjer i pošto je vid izgubio u četrnaestoj godini života znači da je kao slep završio studije na šumarskom fakultetu. Retki su slepi ljudi koji studiraju šumarstvo.

Sledeći dan je održan okrugli sto na kome je bilo reči o pravima i beneficijama u Turskoj i u državama čiji su predstavnici gosti festivala. Osvrnuo sam se i ja na prava i beneficije koje imaju  osobe sa invaliditetom u Srbiji. U svim zemljama postoje određene beneficije za osobe sa invaliditetom, ali se u detaljima naravno razlikuju. Od prisutnih predstavnika koliko se moglo čuti Srbija je što se toga tiče sigurno u samom vrhu u odnosu na druge.

Organizaciona struktura turske konfederacije osoba sa invaliditetom je sastavljena od skupštine i izvršnog organa. Skupštinu čine po 25 predstavnika iz svake federacije što znači da ona broji 125 članova. Ona bira i razrešava predsednika konfederacije. On je po funkciji i član izvršnog organa a osim njega tu su još po 2 predstavnika iz svake federacije što znači ukupno 11 članova. Kao što je to uobičajeno skupština se sastaje najmanje jednom godišnje i donosi strateške odluke, a izvršni organ ih sprovodi. Domaćini su izuzetno zainteresovani za bližu saradnju u svim vidovima sa našom Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom. Ja sam takođe istakao veliku zainteresovanost naše nacionalne organizacije za saradnju, i dogovoreno je da se ona precizira u korespodenciji u narednom periodu. 

Deo organizacionog tima koji je bio zadužen za goste iz inostranstva je bio na visini zadatka. Uredno smo dočekani na aerodromu, svih 5 dana nam je posvećivana dužna pažnja i  na kraju smo isto tako otpraćeni do aerodroma.

Iskoristio bih ovu priliku da vas obavestim da sam po pozivu evropske pravne akademije sa sedištem u Triru u Nemačkoj dva puta u maju i u septembru ove godine učestvovao na značajnim i interesantnim seminarima. Majski seminar je bio o antidiskriminacionom zakonodavstvu i ja sam imao dva saopštenja. Drugi seminar od 15. do 18. septembra je bio na temu rodne ravnopravnosti i tu sam imao jedno saopštenje. Uslov za učešće na ovakvim seminarima je položen pravosudni ispit i dobro znanje nemačkog ili engleskog jezika.