U glavnom gadu Grčke, u Atini, od 24. do 26. maja 2013. godine održana je godišnja Skupština EDF-a kojoj je prisustvovao 101 od ukupno 119 delegata, medju kojima i predstvanik NOOIS, Ivanka Jovanović. Pored toga što je Skupština bila izborna, glavne teme skupa odnosile su se na situaciju u EU u svetlu velike ekonomske krize i pogubnog uticaja koji ima na položaj osoba sa invaliditeotm, kao i na implementaciju UN Konvencije.
Otvarajući skup, ponovo izabrani predsednik EDF-a, Janis Vardakastanis je govorio o tome da kriza ozbiljno ugrožava živote osoba sa invaliditeotm u Evropi i celom svetu, kao i njihove porodice i da invalidski pokret pred tom činjenicom ne sme da zatvara oči. Time smo se vratili 20 godina unazad i više niko ne priča o Konvneciji UN o pravima osoba sa invaliditeotm, već o tome kako preživeti. U skoro svim zemljama su bile vlike demonstracije osoba sa invaliditeotm, ali treba biti svestan da i kada kriza zvanično prodje, njene posledice će još dugo trajati. Zato moramo da vodimo takvu politiku da sve Rezolucije koje se budu usvojile predstavimo naim Vladama i lobirmao da se one primenjuju.
Pored delegata, Skupštini u Atini prisustvovali su i predstavnici grčke Vlade, odnosno Minsitarstva za socijalna pitanja, predstavnice IDA-e (International Disability Alliance), specijalni UN reporter o invalidnosti, predstavnik Arapske mreže organizacija osoba sa invaliditeotm i drugi. Specijalni izvestilac UN-a o primeni Konvencije, Shuaib Chalken je rekao da se Konvnecija nejednako primenjuje čak i u Evropi, kao i da je primetno smanjen uticaj invalidskog porketa na njenu implementaicju. Jedan od zajedničkih problema je i nedostatak neavisnih tela za praćenje, a tu ulogu najčešće preuzimaju ministarstva za socijalna pitanja. U Afrci su, kao kontinetnu sa mnogo većom stopom siromaštva i brojnim drugim problemima, svi ovi izazovi višestruko veći.
Pregled stanja u više zemalja i različitim ali teškim posledicama krize – u Grčkoj, Španiji, Kipru, Portugaliji, Madjarskoj i Irskoj, bio je zanimljiviji deo konferencije. U Grčkoj je invalidski poret tražio od Vlade donošenje programa zaštite osoba sa invaliditetom u uslovima krize. U Španiji u kojoj živi ogroman broj OSI – oko 4 miliona, sva postojeća prava su dovedena u pitanje.Neprimenjivanjem mnogih zakona oni su istovremeno krše jer se prava koja propisuju ne primenjuju, kao npr. pravo na servise podrške i samostalni život. U svim zemljama nezaposlenos tje ogromna, a ona je višestruko veća medju osobama sa invaliditetom. Takodje, ono što je bilo zajedničko za sve prezentaicje jeste da su osobe sa invaliditetom u sve većem broju zatvorene u svojim kućama, kao u „zatvorima“, a razna socijalna davanja i beneficije se smanjuju ili stopiraju. Upravo iz tih razloga, usled smanjenja finansijske, tehničko-tehnološkei ljdks epodrške, dovodi se u pitanje i sistem inkluzivnog obrazovanja, o čemu je naročito govorio predstvanik Portugalske krovne organizacije.
U diskusiji na ovu temu koja je potom vodjena naglašena je dalja neophodnost ujedinjenog delovanja invalidskog pokreta na domaćem i medjunarodnom nivou, ali i delovanja u koalicijama sa drugim organizacijama civilnog društva, posebno sa sindikaitma i ostalim ugroženim grupacijama.
Tokom konferencije, izarano je i novo rukovodstvo – pored starog - novog predsednika, Janisa Vardakastanisa iz Grčke, izabrani su i članovi Borda direktora, finansijskog komiteta, Upravnog odbora i drugih tela, sa mandatom do 2017. godine. Tokom zasedanja Skupštine usvojeni su i izveptaji o radu i finansisjki izveštaji za proteklu godinu, kao i planovi i programi rada za narednu godinu. I dalje, fokus u radu će biti na zaštiti od diskriminacije osoba sa nvaliditetom u zakonima, politikama i programima EU, kroz saradnju i aktivan rad sa Evropskim institucijama (Evropski parlament i Evropska komisija) i UN telima u Njujorku i u Ženevi, zatim aktivnosti u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, socijalne inkluzije i servisima podrške, aktivnosti u oblasti pristupačnosti, medjunarodne saradnje i ravoja. I u budućem radu poseban fokus će biti na pitanjima žena i mladih sa invaliditetom.
Vrlo značajno je bilo i predstavljanje predloga ugovora o strukturalnim fondovima u funkciji smanjenja posledica krize po osobe sa invaliditetom. Taj dokument, poznatiji pod nazivom „Act now“ predstavio je vršilac dužnosti izvršnog direktora EDF-a, Javier Guemes, a predloženi prioriteti koji će iz tih fondova biti finansirani su: zapošljavanje, obrazovanje, tranziciju iz institucija u otvoreni sistem podrške, u pristupačnost. EDF će uskoro predložiti potpisivanje tog ugovora sa listom prioriteta sa EU socijalnim fondom. Nakon toga, Edf će uraditi i akcioni plan za implementaciju ovog ugovora u raznim zemljama.
Generalna Skupština je završena prihvatanjem nomninacije da u čast ulaska u EU, Hrvatska bude domaćin naredne Skupštine EDF-a, u maju 2014. godine.
Pogledajte foto galeriju sa Generalne skupštine EDF 2013.
